Goran Nikolić: Popis ne poznaje dvostruki identitet

Ove godine u dve od tri zemlje gde Srbi žive kao konstitutivni ili nemanjinski narod održaće se popisi stanovništva. U Crnoj Gori u prvoj polovini aprila, u Srbiji u prve dve sedmice oktobra. Popisivanja na nivou BiH verovatno neće biti tokom ove godine, a najavljeni popis u Republici Srpskoj je, za sada, odložen. Popis će se održati i na teritoriji Unmik–Kosovo. Ne potcenjujući značaj mnogobrojnih statističkih, posebno ekonomskih pokazatelja koje će skupiti popisivači, čini se da najviše pažnje privlači etnički aspekt popisa.

Sa interno raseljenim licima populacija Srbije (bez Kosmeta) iznosiće oko 7,4 miliona (na popisu 2002. bilo je 7,498 miliona) Udeo Srba mogao bi se povećati na oko 85 odsto (na prošlom popisu 82,8 odsto). Etnička struktura osnovaca u Vojvodini 2010. ukazuje da je učešće Srba oko 70 odsto, a Mađara 12,5 – 13 odsto, što upućuje da ih na nivou države ima oko 3,5 odsto. Slede Bošnjaci sa oko dva odsto, dok bi se i broj Roma mogao približiti toj cifri.

Udeo Srba u populaciji Unmik–Kosovo kreće se oko šest-sedam odsto (120.000), i to zavisi od veličine populacije ove teritorije, koju nije lako proceniti (Srbi početkom 2011. imaju apsolutnu većinu u devet opština, od kojih su pet novoformirane: Klokot, severni deo Kosovske Mitrovice, Gračanica, Ranilug, Parteš). BiH je velika nepoznanica, ali bi se moglo pretpostaviti da Srbi čine 37 odsto, Hrvati 14 odsto, a Bošnjaci oko polovine stalno prisutnog stanovništva (koje iznosi između 3,2 i 3,4 miliona).

Najveći značaj za srpski narod ima popis u Crnoj Gori, gde većina stranaka smatra da bi rezultati ove akcije mogli da opredele njihov izborni potencijal. U najdelikatnijoj situaciji je SNP, koji ima dominantno srpsku izbornu bazu, dok rukovodstvo stranke skoro podjednako čine etnički Crnogorci i Srbi (većina su praktično i jedno i drugo). Ponašanje vrha SNP, koji lagano približava stavove vladajućoj eliti, i birača SNP, koji ipak većinski prepoznaju nacionalnu neobojenost partije za koju glasaju, paradigma je dualno opredeljenog čoveka u Crnoj Gori. Možda glasačima SNP-a upravo odgovara nejasna identitetska politika te stranke, koja im takvim stavovima upravo izlazi u susret.

Pominjemo, s tim u vezi, istraživanja u Ukrajini krajem devedesetih koja su pokazala da šest odsto populacije ima rusko-ukrajinski identitet. Međutim, pravila MONSTAT-a su jasna: broji se samo ono što ste napisali kao prvo; npr. oni koji su 2003. pisali da govore srpsko-hrvatskim povećali su za osam procentnih poena broj govornika srpskog, dok su Crnogorci srpskog porekla ili pak Crnogorci muslimanske veroispovesti bili zbrojeni kao Crnogorci. Dakle, mogućnost da izrazite svoj eventualni dualni identitet ne postoji: morate biti jedno ili drugo (ili neizjašnjeni).

Međutim, čini se vrlo realnom solucija da popis 2011. u Crnoj Gori neće ništa bitno politički promeniti. Broj Srba će oscilirati nekoliko procentnih poena, Bošnjaka će skoro je izvesno biti više (barem po osnovu visokog prirodnog priraštaja), Crnogorci će i pored gubitka dela tako izjašnjenih zbog ,,povratka’’ u Rome, Muslimane, (možda i Hrvate) povećati svoj udeo zahvaljujući padu broja neopredeljenih.

Nastavak etničko-ideološkog ,,razdvajanja” ,,državotvornog naroda” u Crnoj Gori, još uvek ne proizvodi značajnije političke posledice. Vladajuća crnogorska politička i intelektualna elita učiniće sve da tako i ostane. Paradoksalno je da im od najveće pomoći mogu biti upravo oni za koje većinski deo Srba glasa.

(Politika)